JESEN NA JEDOZOVNOM STOLU

Neka ljeta traju dugo. Razvuku se sunčani dani, vedra jutra i tople večeri sve do prvih snjegova. Takvo je bilo i ovogodišnje ljeto, nikako da ga se riješimo. Zagazilo nam je duboko u jesen i ne da se otjerati. Ne možemo uživati u pečenom kestenju i kuhanom vinu kad još uvijek nosamo kornete pune sladoleda u šetnjama gradom. Nema ni štandova s prvim kuhanim vinom koji se pojave u listopadu, nema ni kiše pa da obujemo nove "gumenjake" u šašavim dezenima i bojama.

 

 

 

 

Ono čega ima su pune tržnice jesenskog voća i povrća: buča, kestenja, poriluka, krumpira i kupusa. Žute se veliki škafovi kiselog zelja, u rano jutro viču nam pod prozorima prodavači "krumpiiiiiiiraaaaaaaa" i što nam preostaje nego barem gastronomski priznati da je ljeto završilo.

 

 

 

Pojačat ćemo variva sa malo kobasica, ubrat ćemo malo dunja i mandarina za slasne deserte i dat ćemo malo više prostora tako važnom, a tako zanemarenom – luku.

Bit će malo i mesa - s mirisima ljeta, u novim interpretacijama klasike, ali i pravih jesenskih pečenja za hladne dane kad dođu gosti ili želite razveseliti obitelj nečim malo posebnim.

 

 

 

 

Nakon dugog toplog ljeta prve kiše su izvukle gljive na svjetlo dana. Toliko ih je bilo da smo ih jedva uspjeli pobrati. Malo smo osušili, malo zamrznuli, a malo i skuhali.

Sjetit ćemo se i naših starih tradicijskih jela i dati im novo ruho, a zasladit ćemo se finim pitama i kolačima s kraljicom jeseni – jabukom.